Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Obavezujuća i opšta obaveštenja carinskih organa". Rad ima 21 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

SEMINARSKI RAD

 

Predmet:

 

OBAVEZUJUĆA I OPŠTA

 

OBAVEŠTENJA CARINSKIH ORGANA

 

U Čačku, maja 2010. godin3

 

Carine i carinski sistem određene države je od odgromnog značaja za razvoj i zaštitu domaće privrede. Bez modernih carina i carinskog sistema ne može se ostvariti ni privredni prosperitet zemlje, a niti njeno uključivanje u međunarodne tokove. Carina je snažan izvor budžetskih prihoda države. Carina i carinski sistem moraju da se stalno menjaju, dopunjuju i usavršavaju, sve u cilju da carina bude ekonomski faktor zaštite i razvoja domaće privrede. Na tom planu, država ne može imati samo autonomna reženja, nacionalna rešenja, već su u carinski sistem moraju inkorporirati i savremena međunarodna rešenja pre svega, predviđena kod niza razvijenih država, kao i rešenja koja postoje u međunarodnim organizacijama, pre svega u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). Carina ima posebnu ulogu i pri premošćavanju carinskih i vancarinskih barijera koje postoje, posebno kod niza ekonomskih integracija, pa i carinska unija. U tim slučajevima, moraju se tražiti odgovarajuća pravna i ekonomska rešenja kako bi robe i proizvodi iz zemalja koje se nalaze izvan takvih regionalnih ekonomskih integracija mogle da dopru i na tržištu.

Carina ima sve veću ulogu u međunarodnim razmenama roba iz razloga da ona ne bude kočnica tih razmena, već nasuprot, da bude u funkciji tih razmena. Carina, osim toga što predstavlja zančajni instrument zaštite i razvoja domaće privrede, ona je i snažan izvor budžetskog prihoda države. Taj njen fiskalni značaj ne može se zanemariti. Čak i ako je carina u svom primarnom elementu zaštitna, ona ispoljava i značajan sekundarni element kao izvor prihoda države. I obrnuto, postoje carinski sitemi, posebno nekih azijskih i afričkih zemalja, kod kojih je carina,pre svega, fiskalnog karaktera, gde su i njihove carinske stope u carinskim tarifama vlo visoke, tako da iste imaju primarni fiskalni cilj. Kod tih zemalja, carine se često kreću i u rasponu od 150% do 300% od vrednosti uvezene robe. U našem carinskom sistemu je predviđeno da plaćanju carine ne podleže roba koja se izvozi, iznosi ili šalje iz carinskog područja naše zemlje sem ako u Carinskoj tarifi nije drugačije određeno. Izvoz i prodaja roba u inostranstvu nam je neophodan iz razloga poboljšanja platnog bilansa naše zemlje, većeg deviznog priliva, razvoja domaće proizvodnje, veće domaće zaposlenosti.

 

 

 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------

www.maturski.org

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]